Moran Van napisat par crtica o događaju u našemen mistu točnije ča se jučer dogodilo u našemen parku u centru mista. Osvanija je obišen na škale izborni plakat našega načelnika jušto na putu, tako da se nije moglo proč do biste našeg prvoborca (laka mu zemja). E, a baš tuda san prolazija miljun puti i palo mi je napamet da i ja dikod našemen prvoborcu stavin malo cviča i užgen sviču. Za cviče nisan bija pri šoldima pa san kupija samo sviču. Lipi veliki crveni lampion. I gren ja taj lampion stavit našemen prvoborcu, a ne mogu proč od plakata. Koji ga je đava tu i stavija na put? A bome ne mogu priskakat jer me po raci bolidu kolina. I ča san moga nego ga ostavit na pod prid spomenikon. I ča san ja kriv ča se izmeju moga lampiona i biste prvoborca naša plakat? Dobro se neki nisu sitili plakat obisit prvoborcu o glavu? Molija bi osobu koja je nakon po ure odnila lampion, da ga vrati, tj. ostavi našemen prvoborcu (jer je za njega i kupljen). U cilomen svitu su parkovi oaze zelenila, judi sidu na travi, ljubuju, oli štakod marendaju, pijuckaju, igraju se s dicon, a u nas nemoš proć parkon! ...

ZELENILO, CVIĆE, PLAKATI... I SVIĆE

Piše: Slobo Tomić

Plakat u parku ...


Cviće i sviće za naše prvoborce...