Oprezno smo, korak po korak, silazili po mokrin skalama u dubinu mračne špilje.
Papučica, Tiranosaurica Riva P. i
ja, Mika Špiljak. Drža san ćer za ruku, a
Papučicu smo pustili da nabada iza nas, šta je bila
strateška pogreška. Da je slučajno popuzla, vlastiton mason sorila bi ka cone i mene i malu, pa bismo se svi skupa stombulali doli... Ranije toga jutra dosađivali smo se doma.
Riva je listala "
Slobodnu" i sa zanimanjen proučavala šonete, a ja leža na kauču, kad se oglasila
Papučica:
'Ajmo na izlet u Vranjaču!". "Čekaj, Vranjača...", zamislija san se:
"To je ona špilja? A di se točno nalazi?". Namrštila se:
"Bogati, kod Dugopolja! Kako to ne znaš? Ajme da te čuje Lazo Goluža!". O izletu u špilju
Vranjaču piše dugorački zet
Robert Pauletić ...